„Људи мисле да човек који ј е професор на четири универзитета мора поседовати надпросечну интелигенцију. To, међутим, није тачно, што вам могу потврдити и моји најприснији пријатељи који знају да спадам у људе сасвим просечне интелигенције. У чему је тајна мог успеха? Само у начину живота, начину који сам назвао 'животом на једнодневне рате'. Шта то значи? Покушаћу да вам наведем један пример... Пре него што сам дошао овамо, прешао сам Атлантик великим прекоокеанским бродом. Посматрао сам капетана који је, стојећи на командном мосту, притиском на дугме могао да активира безбедносне уређаје за затварања водопропусних врата на појединим деловима брода. Размишљајући о том изуму људског ума, наметнуло ми с једно поређење. Сваки човек је много сложенији механизам, намењен много дужој пловидби него онај пркоокеански брод. Важно је, стога, поседовати безбедносне уређаје којима ћемо, кад затреба,притиском на дугме затварати челична врата над коморама наших брига. Попните се на командни мост, будите капетани свог живота и трудите се да вам барем најважнији делови механизма функционишу како ваља. Када навале бриге, сетите се чаробног дугмета, не дозволите да вам бујица преплави коморе. Решавајте проблеме редом: један по један. Искључите предње и стражње моторе, заборавите прошлост и не оптерећујте се бригама о будућности. Развијајте навику живљења на 'једнодневне рате'. Тек тада ћете са поуздањем гледати у садашњицу. Јер, прошлост се не може променити, а будућност је садржана у данашњици."
- ДЕЈЛ КАРНЕГИ
Comments
Post a Comment