Emocije ne mogu biti trajne. Zato se i zovu „emocije" - reč potiče od reci „motio", pokret. One se kreću; stoga se zovu „emocije". Od jedne do druge, vi se stalno menjate. U ovom trenutku ste tužni, u onom ste srećni; ovog trenutka ste ljuti, a već sledećeg saosećajni. U ovom trenutku nekog volite, već sledećeg ste ispunjeni mržnjom; jutro je bilo divno, a noć je grozna. I tako se to nastavlja. Ovo ne može biti vaša priroda, jer potrebno je da iza svih ovih pro-mena stoji nešto poput niti koja će ih držati na okupu. U vencu vi vidite cveće, ali ne vidite nit. Emocije su kao cveće u vencu. Ponekad procveta bes, ponekad tuga, nekad sreća, nekad bol, a neki put procveta patnja. Ove emocije predstavljaju samo cveće, dok je vaš ceo život venac. Nit mora da postoji; u suprotnom biste se odavno rasuli na cle-love. Vi trajete kao celina - šta je, dakle, ta nit, ta zvezda vodilja? Šta je to što je trajno u vama?
-Osho
Comments
Post a Comment